Odavno znam da je u nekim OO jezicima moguće pozvati privatnu metodu (ili pristupiti privatnom atributu, sasvim je svejedno), ali nikad nisam naleteo na tu vrstu problema, pa se nisam preterano ni udubljivao. Međutim malopre sam naleteo na diskusiju na ESu gde je postavljano pitanje na koje bi odgovor mogao da bude baš ovo.
Princip koji se koristi da bi se ovo postiglo je refleksija. Wikipedia za refleksiju kaže da je to proces u kome program prati i menja svoju strukturu i ponašanje. Deo sa menjanjem ponašanja je upravo ono što nama treba.
Ukoliko sami pišete ceo projekat bez korišćenja bilo kakvog frameworka verovatno Vam ovako nešto nikad neće ni trebati, ali mala je šansa da ćete uvek svaki projekat raditi od nule. Jednostavno previše vremena oduzima, a ne treba izmišljati toplu vodu i raditi nešto što je neko već uradio. A kad već koristite tuđe delove koda može se desiti da bi Vam baš zgodno bilo da možete da pozovete neku metodu ili da koristite neko polje za koje je autor smatrao da Vam nikad neće trebati. Te metode nisu privatne bez razloga, tako da se trudite da izbegnete da radite ovo (zvučim kao oni sa TV-a : “Ovo su radili uvežbani profesionalci i ne pokušavajte ovo kod kuće” 
).