del-boy's blog

Evo novog posta nakon godinu i po dana. Nisam zaboravio na blog (redovan update pluginova i wordpressa radim ), a bogami ni tema za

pisanje nije nedostajalo, ali nekako nikako da se nateram da sednem i napišem nešto. Nadam se da će ovaj tekst biti vredan

čekanja .

Naime, pre tačno sedam dana sam postao ponosni vlasnik novog HTC Desire HD telefona i do sad sam ga dovoljno koristio da mogu da napišem par rečenica koje će, nadam se, biti korisne ljudima koji razmišljaju da li da kupe ovaj telefon ili neki drugi.

Neću mnogo opisivati tehničke karakteristike, to se može naći na mnogo mesta na netu, više ću se skoncentrisati na lično iskustvo prilikom korišćenja.

Pakovanje

Telefon je kupljen u Telenoru uz postpaid ugovor na 2 godine. Dolazi u originalnoj HTC kutiji, bez ikakvih obeležja telenora (za razliku od VIP-a koji je davao telefon u svojoj kutiji u kojoj se nalazila HTC-ova (manja) kutija). U pakovanju dolazi sam telefon, baterija, microSD kartica od 8 GB, slušalice, USB kabl za povezivanje sa računarom i za punjenje, punjač kao i uputstvo na srpskom jeziku. Poprilično standardna oprema. Ono što nije došlo uz telefon, a što sam očekivao, je krpica za brisanje ekrana od otisaka prstiju, tako da je tu namenu dobila krpica za birsanje naočara.

Kad se upali telefon, pored standardnih stvari koje sam očekivao da vidim na ekranu postoji i ikonica u obliku Telenor logo-a. Prvo sam pomislio da je u pitanju neka aplikacija, ali se ispostavilo da je to samo link ka telenor sajtu. Pored toga na karticu je dodat i Telenor ringtone. To su jedine izmene u odnosu na originalni softver koje sam primetio i obe se lako uklanjaju.

Hardver

Prva stvar koja se primeti na telefonu je njegova veličina. Jednom rečju – ogroman. Do sad sam imao HTC Legend čija veličina nije za zanemarivanje, ali u odnosu na Desire HD je sića. I to je ujedno prva stvar koja vam treba biti na umu ako planirate da uzimate ovaj telefon – da li vam dobro leži u ruci, odnosno da li imate dovoljno veliku šaku za ovoliki telefon. Meni je lepo legao i za sad nemam nikakvih problema ni što se tiče korišćenja ni nošenja (u džep mi staje taman).

Druga stvar koja se odmah primeti je veličina ekrana. Ekran je odličan. Verovatno već znate da je LCD ekran u pitanju, a ne Amoled, ali to ne doživljavam kao manu, jer nemam zamerke na ekran. Na Legendu sam imao Amoled i mogu reći da mu LCD bez problema parira. Malo je svetliji (na maksimumu), ali i ovako sam primetio da mi je za udobno korišćenje sasvim dovoljna osvetljenost od nekih 35% (u zatvorenom prostoru).

Telefon ima aluminijumsko unibody kućište sa dva otvora. Jedan za bateriju i drugi za microSD i SIM karticu. Ovo rešenje mi se više sviđa od onog na Legendu, jer na Legendu nije bilo moguće menjati microSD karticu bez vađenja baterije. Do duše ispostavilo se da ni na Legendu to nisam nikad radio, ali ok je imati tu mogućnost. Otvori nisu najsrećnije rešeni. Poklopac za bateriju se dosta teško skida i stiče se utisak da se lako može polomiti pri skidanju, a kad se skine nije uopšte jednostavno namestiti ga ponovo. Međutim, ovo nije nešto što će se raditi na svaki dan. Drugi poklopac (za microSD i SIM) ima isti problem oko nameštanja, odnosno ako se ne namesti dobro postoji otvor od otprilke 1 mm između kućišta i poklopca. Tajna je da mora celom dužinom da se pritisne, a ne samo sa strana i onda legne savršeno.

Kamera (od 8 mega pikesla) je sa zadnje strane telefona i odmah pored nje se nalaze dve diode koje služe kao blic ili kao lampa. Malo je izdignuta od ostatka kućišta, što mi se na prvi pogled nije svidelo, ali sad nemam problem sa tim. Stiče se utisak da kad se telefon ostavi na “leđima” da stoji na sočivu, ali postoji gumena zaštita, tako da zapravo na njoj stoji telefon. Kamera je tačno na sredini, tako da kad se telefon ostavi stoji stabilno, ali ako ga dodirnete počeće malo da se ljulja. Sve u svemu, više bih voleo da je skroz ravan nazad, ali preživeću.

Pored standardnih hardverskih tastera (power dugme i dugme za pojačavanje i smanjivanje zvuka) sve ostalo je osetljivo na dodir (sam ekran, naravno, i 4 standardna Android tastera – Home, Menu, Back i Search). Iako to nisam primećivao na Legendu (koji ima ova četiri tastera hardverska) ovo rešenje je prirodnije, jer većinu vremena se komande zadaju preko ekrana na dodir, pa ima smisla da i tasteri budu takvi.

Izlaz za slušalice se nalazi sa donje strane telefona, odmah pored micro-USB porta za punjenje i komunukaciju sa računarom. Čini mi se da je to bolje bilo rešeno na Legendu, gde su se slušalice priključivale na vrhu telefona, jer je lakše držati telefon u džepu i slušati muziku. I ovako je to moguće izvesti, ali telefon mora da stoji naopako u džepu.

Verovatno svi znate hadrverske karakteristike (ako ne znate, lako je izguglati), pa ih neću prepisivati. Ovo što ću reći da je da telefon jako dobro ukomponovan. Ni u jednom trenutku mi se nije desilo da “zaštuca”, ma koliko ga forsirao. Na Legendu (koji ima dosta skromniji hardver) nakon dana aktivnog korišćenja telefon je postajao dosta trom i bila je obaveza da se koristi neki task killer ili da se telefon resetuje. Na Desire HD nema potrebe za task killer-om (inače, Android developer preporučuju da se task killer NE KORISTE) jer i bez njega sve radi savršeno.

Zvuk iz zvučnika bi mogao da budem malo jači, bar sam navikao od Legenda da bude glasniji, ali izgleda da je to popravljeno update-om. Što se tiče kvaliteta zvuka u slušalicama – dobar je . Verovatno će audiofili naći zamerke, ali će prosečnom korisniki bez problema završiti posao.

Softver

Telefon je došao sa Android-om 2.2. Verzija softvera je 1.32.405.6, što nije poslednja jer je izašao update od strane HTC-a, međutim telefnon mi ga još uvek nije ponudio, što je i dobra stvar u neku ruku, jer sa novom verzijom softvera telefon nije moguće root-ovati (mora prvo downgrade da se uradi).

Naravno, Sense je nazaobilazan na HTC-ovim telefonima. Od poslednji put kad sam ga koristio doživeo je par promena. Uz telefon dolaze aplikacije za komunikaciju sa htcsense.com sajtom, međutim koliko god se trudio nisam uspeo da podesim tu sinhronizaciju, a vidim po netu da nisam jedini. Na papiru, htcsense.com nudi lepe mogućnosti (backup, otkrivanje lokacije telefona, remote zaključavanje), ali u praksi dosta ljudi ima problem sa tim, tako da se nisam previše ni trudio da ga podesim.

Aplikacije koje dolaze uz telefon su dosta standardne. Ono što mi se sviđa je aplikacije za WiFi tether-ing (naravno, i pre je bilo moguće uraditi to dodatnim aplikacijama) i radila je iz prve bez ikakvih problema. Naravno, ima đubreta (recimo AmazonMP3 aplikacija), ali to je za očekivati. Naprediniji korisnici verovatno neće zadržati stvari koje im ne trebaju, a ostali će ih ignorisati.

Naravno, obavezna je upotreba aplikacije tipa MarketEnabler, inače na marketu nećete moći videti ni jednu aplikaciju koja se plaća, a bogami ni neke besplatne. Za MarketEnabler je potreban root (o tome više kasnije).

Telefon može da snima i reprodukuje video kvaliteta 720p, bar na papiru. U praksi nisam probao da puštam takav video (imam 1080p, a mrzelo me da skidam nešto), međutim odgledao sam par serija u nižem kvalitetu (sa srpskim titlovima) i sve funkcioniše bez problema (sa dodatnim player-om). Po onome što sam video reprodukcija 720p videa uopšte nije potrebna za mali ekran. Kamera je solidnog kvaliteta (za telefon), ali naravno, ne može da zameni profesionalni aparat, posebno ne u zatvrenom prostoru.

Mnogo mi se svideo fastboot feature, koji bukvalno upali telefon za sekund – dva i još par sekudni mu treba da nađe mrežu i sve je spremo za rad.

Baterija

Definitivno, jedna od najvećih mana je baterija. Sa Legendom (koji ima neuporedivo manji display i sporiji procesor) dolazi baterija od 1300 mAh, dok sa Desire HD-om dolazi samo 1230 mAh. Prosto ne razumem HTC što se tiče ovde odluke.

To je bar ono što sam mislio pre nego što sam kupio telefon. Sa praktične strane, ova baterija drži možda čak i duže nego ona na Legendu. Kad pokušam da se suzdržim od konstantnog korišćenja i pokušam da ga koristim kao što bih i inače (što nije ni malo jednostavno, nov gadget, moram se igrati ) baterija može da izdrži 24h bez problema. Tu podrazumevam konstantu sinhronizaciju (što preko mobilne mreže, što preko wireless-a), WiFi uključen bar 5-6 sati, osvetljenje ekrana ispod 50% (što je sasvim dovoljno u zatvorenom prostoru), 20ak minuta razgovora, ekran upaljen više od 2 sata… Iskreno, iznenadio sam se koliko baterija izdrži uz ovo korišćenje, a zna se da litijumske baterija dostignu pun kapacitet nakon mesec – dva korišćenja. Naravno, ekran je najveći potrošač, tako da osvetljenje i vreme kad je ekran uključen igra veliku ulogu. Ovo nije još uvek precizno jer nisam objektivan pri korišćenju dok se ne priviknem na telefon (stalno nešto čačkam ), a i očekujem da će se bateriji povećati kapacitet.

Ako idem negde dalje, uglavno uz sebe nosim dodatnu eksternu bateriju (deklarisana na 5400 mAh, ali realno može da napuni telefon 1.5 put). Pored telefona može da puni još gomilu stvari (ima 5-6 različitih nastavaka koje uz nju dolaze), ali do sad je nisam ni jednom koristio za punjenje telefona, uglavnom je tu samo za svaki slučaju.

Ako dosta vremena provodite u kolima i planirate telefon da koristite kao navigaciju, obavezno je korišćenje punjača za kola, jer uz stalno upaljen ekran i aktivan GPS čip teško da će iko biti zadovoljan baterijom. Samo obratite pažnju da punjač bude kvalitetan i da može dovoljno struje da da telefonu, jer može da se desi da se više struje troši nego što dolazi do telefona, pa se baterija opet prazni (do duše sporije, ali ja bih ipak da se puni, a ne da se prazni ).

Postoji feature na telefonu (PowerSaver) koji radi sličnu stvari kao JuiceDefender (applikacija koja postoji na marketu). Ako ne znate – JuiceDefender gasi neke stvari na telefonu kad baterija padne ispod nekog procenta. Po defaultu, PowerSaver isključuje internet komunikaciju, WiFi, bluetooth, podešava ovetljenost ekrana na 25% i isključuje animacije kad baterija padne ispod 15%. U suštini možete da primate pozive i da zovete, ali to je to. Sve može da se podesi, tako da možete da ostavite sve ove stvari uključene uvek, možete da promenite period kad će se PowerSaver aktivirati ili ga možete skroz isključiti.  Korisna stvar…

Root

Ovo poglavlje prosečni korisnici bolje da preskoče .

Iako se telefon relativno skoro pojavio velik broj developera na XDA forumima radi na skidanju zaštita i pravljenju custom ROM-ova. Rootovanje se svodi na insatalciju aplikacije i par klikova. Postoji mogućnost i privremenog root-a koji se gubi nakon reseta telefona.

Lično, još uvek nisam instalirao custom ROM, ali sam sve pripremio za to (perm root, HBOOT S-OFF i Radio S-OFF) i sve je prošlo potpuno bezbolno. Ni za jednu od ovih stvari nisam morao čak ni da pokrenem konzolu, za sve već postoje GUI alati. ROM-ova već ima, što sense, što no-sense. Čak postoji i CyanogenMod 7 koji je baziran na Android-u 2.3, ali još uvek samo nightly build-ovi, pa ne znam koliko je stabilan (mada po komentarima ljudi na xda radi savršeno).

Zaključak

Nakon sedam dana korišćenja, teško da bih mogao da traži bolji telefon. Bug-ovi koje ljudi prijavljuju da im se dešavaju su me zaobišli kompletno, a koliko sam skontao ništa nije kritično ili nešto što ne se neće ispraviti. Neophodno je da pre kupovine pregledate vaš primerak da proverite da li ima neke hardverske mane, pošto nekim ljudima SIM ne stoji dovoljno čvrsto, pa se telefon resetuje, a proverite i da li poklopci dobro stoje (napisao sam da su problematični malo).

Što se tiče softverskih problema koje ljudi prijavljuju sve može da se reši, a neke stvari će se i upeglati vremenom kroz update-ove. Neki su prijavili gubitak svih SMS-ova i ispostavilo se da je problem verovatno u htcsense.com servisu, za koji sam već napisao da je problematičan i ne preporučujem da ga koristite još uvek. Nekima je SMS odlazio na pogrešan broj, ali je to Android problem (prijavljen bug postoji) i biće ispravljen. Izgleda da custom SMS aplikacija rešava to (koristim Handcent i nisam imao nikakvih problema do sad).

Sve u svemu, svaka preporuka za telefon. Ako imate dodatnih pitanja slobodno ostavite komentare…